Nije zbog rituala, nego zbog mačke

low angle view of cat on tree
Photo by Pixabay on Pexels.com

Znate li kako su nastali običaji i rituali koje u okviru svoje verske prakse svakodnevno praktikujete? Jeste li ikada razmislili da li oni imaju smisla i, što je najvažnije, da li imaju smisla za vas?

Bio jednom jedan guru koji je svako jutro počinjao verskim ritualom bogosluženja u čast svom hinduistickom božanstvu (takozvana pudža (puja) u hinduismu). Ali svaki put bi mu u tome smetala njegova mačka koja bi mu se stalno vrzmala oko nogu i odvlačila pažnju, pa je jednom prilikom naredio svojim učenicima da ubuduće pre pudže uvek vežu mačku za obližnje drvo i da mačka ostane vezana tokom obreda. I tako, od toga dana, učenici bi uvek pre početka vezali mačku, pa tek onda otpočeli sa obredom.

Vreme je prolazilo, dotični guru je preminuo, a učenici su u ašramu nastavili sa pudžom svakog jutra, i naravno svaki put bi prethodno vezali mačku, najpre onu mačku s početka priče, a kada je i ona uginula, našli su drugu da posluži u tu svrhu. I prošlo je još malo vremena, učenici koji su živeli u ašramu su dolazili i odlazili i više se niko nije ni sećao zašto mačka uopšte treba da bude vezana.

A onda, jednog dana se desilo da je mačka koju su vezivali negde nestala. Tražili su je i tražili, čak su probali i da naname neku drugu mačku s ulice, ali nisu uspeli. Zato toga dana, a ni narednih, nije bilo bogosluženja jer je zaboga mačka sastavni deo rituala i bez nje se on niti može održati niti ima smisla obavljati ga kad nedostaje tako bitan element rituala.

 

A vi? Jeste li se ikada zapitali odakle potiču i kako su zapravo nastali rituali kojih se vi pridržavate u okviru vaše veroispovesti ili neke duhovne prakse?

Svi mi uglavnom nasleđujemo ove rituale i obrasce od naših roditelja i predaka i retko se zapitamo kako su oni zapravo nastali, da li su zaista sačuvani u svom izvornom obliku, onako kako nas je učio neki prorok, svetac ili guru ili su tokom vremena njihova učenja izmenjena i potpuno okrenuta naglavačke.

Rituali mogu biti izuzetna stvar. Oni nas povezuju sa božanskim u nama samima i pomažu da umirimo um i jasnije sagledamo svoju svrhu. Ali u tome nam mogu pomoći samo onda kada za svaki deo tog rituala znamo zašto to radimo i zašto to radimo baš tako. U protivnom, slepo ponavljanje onoga što ste videli da rade vaši preci ili neko sveto lice neće imati nikaku svrhu, osim što ćete moći da se pohvalite prijteljima i komšijama da se pridržavate tradicionalnih običaja, idete redovno u crkvu, džamiju, sinagogu ili neki drugi hram i veliki ste vernik. A da li vam je to što, na primer, redovno slavite slavu (i to ponekad i više dana) pomoglo da budete bliži Bogu, bolji hrišćanin, humaniji, ispunjeniji Božjim blagoslovom, bolji roditelj ili prijatelj? Bravo za vas ako jeste! Ali, na žalost, većini ljudi nije.

altar architecture art candlesticks
Photo by Oleksandr Pidvalnyi on Pexels.com

Nije problem u ritualu… Možda jeste malo zastareo, ponekad nije u skaldu sa savremenim svetom i društvom, neke stvari ponekad deluju i pomalo smešno ili čudno. Ali, ne, nije problem u ritualu već u mački. Problem je što se svi mi uglavnom slepo držimo sitnica (da sto za slavu bude lepo postavljen, da ima puno ića i pića, da nikako ne zaboravimo slavsku sveću, pa badnjak za Božić i crvenu perašku za Uskrs), a pritom zaboravljamoo najbitniju stvar – da su svi ti obredi tu da nas nauče ljubavi koju Bog (Univerzalna Energija) oseća prema nama i koju bi mi trebalo da Mu uzvratimo i proširimo je i na sva živa bića oko nas, i da se naučimo zahvalnosti za ono što imamo ili što ćemo tek dobiti.  Jedino onda svi ti rituali imaju nekog smisla.

Treba se slepo držati rituala samo onda kada apsolutno znate svrhu svakog pojedinačnog elemanta i u potpunosti se slažete sa tim. Ako vam nešto ne odgovara ili vam se čini da nema smisla, bolje sami smislite nešto što vam više leži. Možda će nekima ovo zvučati kao bogohuljenje, ali po mom mišljenju bolje je praktikovati neki svoj ritual koji će vas probližiti božanstvu i pomoći vam da postanete bolja osoba, nego stotine rituala sa kojima ne osećate nikakvu povezanost, već ih obavljate samo iz pomodarstva ili da ljudi ne misle da ste bezbožnici.

selective focus photography of girl holding pink flower
Photo by Sarah Jane on Pexels.com

Uberite cveće i stavite na sliku vašeg sveca, gurua, ili nekog drugog vrhovnog bića… Otiđite na nako mesto koje vas energetski privlači i upijte njegovu pozitivnu energiju… Učinite za nekog neki lep gest i pomozite strancu u nevolji… Pokupite otpatke sa ulice, popravite neku polomljenu klupu u parku ako znate kako, zasadite drvo ili cveće na javnom prostoru… Pomilujte, nahranite i po mogućnosti udomite nekog psa ili mačku lutalicu… Iskažite jasnu i glasnu zahvalnost biljkama i životinjama koje su dale svoj život da biste ih vi pojeli i da bi postali deo vašeg tela… Sve su ovo sitnice, i obično na njih ne gledamo kao na rituale, a još manje kao na religiozne rituale, ali upravo će vas ove sitnice definitivno više približiti božanskom nego stotinu odlaska u hram ili bezbroj izgovorenih „Oče naš“ a da se nikad niste duboko zamislili nad značenjem reč koje izgovarate.

Zato, zaboravite na mačku i skoncentišite se na ono što je zaisto bitno… A Božansko će vam itekako biti zahvalno na tome…

assorted hindu gods photography
Photo by Fancycrave.com on Pexels.com

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: